Razvoj serije

Mofat i Getis, obojica veliki ljubitelji Šerloka Holmsa sa iskustvom adaptacije ili korišćenja viktorijanske književnosti za televiziju, razvili su koncept serije. Dok su putovali u Monte Karlo na dodelu nagrada, Mofatova supruga ohrabrila ih je da sami razviju projekat pre nego što neki drugi kreativni tim dođe na istu ideju.
Benediktov Šerlok koristi se modernom tehnologijom, kao što su SMS-poruke, internet i GPS, da reši zločine. Pol Mekgigan, koji je režirao 2 epizode Šerloka, kaže da je to u skladu sa Dojlovim likom ističući da bi se on u knjigama koristio bilo čime mogućim i da je uvek bio u laboratoriju radeći eksperimente. Ovo je samo moderna verzija svega toga. Koristiće se danas dostupnim sredstvima kao bi otkrio zločine i njihove počinioce. Takođe, postoji jedna zanimljiva činjenica da je savremeni Šerlok zamenio lulu nikotinskim flasterima.

Serija je ipak zadržala neke tradicionalne elemente priče, poput adrese u Bejker ulici i Šerlokovog najvećeg neprijatelja, Morijartija. Iako su događaji iz knjige preneseni u sadašnjicu, neki su elementi uključeni u priču. Npr: Frimanov Džon Votson vratio se iz vojne službe u Avganistanu, Šerlok i dalje svira violinu koja mu pomaže da razmišlja.
"Šerlok" je najavljen kao jednosatna dramska produkcija na Međunarodnom TV-festivalu u Edinburgu. Namera je bila da se snimi serija od 6 jednosatnih epizoda u slučaju da se pilot-epizoda pokaže kao uspešna. Međutim, prva verzija pilot-epizode dovela je do glasina unutar BBC-a i drugih medija da je Šerlok potencijalna katastrofa. BBC je odlučio da ne prikaže pilot-epizodu zahtevajući ponovno snimanje i tri 90-minutne epizode.